Talijani na maši

OTOČAC – Eli Otočac hodočasničko mesto? More bit, al ni baš nakovo kakova su neka mesta, el, ne moremo se uspoređevat s Međugorjen, sa Sinjon, Trsatom, Marjon Bistricon i takovima. I ne moramo, ne gre to silon, to se stvara godinami, ma ča godinami, vici su potrebni da verni narod prigrli neko mesto kaj hodočasničko. I unda kad ga zamemo kaj takovo, unda to gre samo po sebi.

Al u Otočcu, u našu crikvu Svete Troice, svrnedu se negda i stani vernici, putujetu, zastanedu, predanedu, ujdedu u crikvu, a ako su organizirani pa nekudaj dalje putujedu, imadu i svoga popa kaj jin more reć mašu. Eto, kaj čera, došli Talijani, vraćedu se iz Međugorja, mlad je to svit, bili su na Mladifestu i unda su njevi popi u crikvi držali mašu samo za nje. A bilo ji je, bilo, puni banci.

A nekidan su bili i mladi Francuzi, iz nekve njeve katoličke organizacije, ime joj upametili nismo, natovareni rusacima došli preko brd i dolin pravo u Otočac. Imali su čak tri popa, čini se da ednoga u belome, a drugi su bili u crnoj reverendi. I imali svoju mašu.

A maša kaj maša, na komu god jeziku rečena – Bogu mila.

M.K.