Zadnja kosidba prije Svetoga Ilije

SINAC – Odvajkada je to bilo tako, kosilo se do Svetoga Ilije, a od Svetoga Ilije nastavljala se žetva. Dobro, nije moralo baš u dan biti tako, ako je ječam došao ranije, pokosilo ga se kosom i s njim u stog na njivi, ili ako nije bio jako nizak poželo ga se i snoplje „u kolac“ ili „na brklju“. A trava, uglavnom bi kvalitetnije trave, poput „crljene diteline“ i „lucerne“ bile prve pokošene i sadjevene u brklje. Bare su ostajale zadnje za kosidbu, isto je bilo i s „košanicami“ u brdu i na planinskim proplancima, to bi se obavilo do Svetog Ilije. Ako ne, čekalo se da „minedu ognjeni dani“ pa bi se nastavilo.

Ovog starog običaja drže se Sinčerani i kada je kosidba oko škole, doma i crkve u pitanju. Doduše, nije to ona prva, već druga ili treća, možda i četvrta, ali red je travu pokositi da bi teren bio spreman za Ilinju.

Vruće je, „kaj u Ilinji“, sunce pali mozak, površine puno a ručne kosilice sporo kose, a kad se pojavi traktorčina s kosom i nekoliko puta se okrene, pokosi više nego brojne ručice. Tako je bilo i ovog puta. Da nije Jasne i njene organizacije, slabo.

Za Ilinju spremni!

M.K.