OTOČAC – Danaske je sveti Danijel,kako bi narod to lipo rekal - Dane ili Dana. A un je edan od tri ognjena sveca. Prvi je sveti Ilija, onda sveti Danijel, a na kraju je Marija Madalena. A ti „ognjeni dani“, ni se s tin šalit ili, Bože nan prosti, sprdat, ma kakov, bi to užgalo i zapalilo. Jerbo narod veli da kadi sveti Dana prston pokaže, na ku kuću, il stog sena, tote Marija Magdalena pali. Un joj dodje kaj neki predradnik, a ona odelava. Ipak je una mlaja, una je tak iz Isusovoga vrimena. Tako narod veli.
A ki je taj sveti Dana? Velidu da je to, baš kaj sveti Ilijia, starozavetni svetac, da je živil u 7. i 6. viku prije Isusa, da ga kaj mladoga otpeljalo u babilonsko ropstvo. Bil je jako pismen, školovač je u tomu Babilonu, i svitoval je babilonskoga kralja Nabukodonosora. Napisal je i knjigu ka se zove Danijelova knjiga.
Kasu Medejaci i Perzijananci osvojili Babilon i kralj postal Darije I., Danijel je uvaćen i bačen u lavlju jazbinu. Ali lavi mu nisu mogli niš, nisu žvale mogli rastavit, konda in ji svezalo, iz jazbine je izašal cel i zdrav pa je kralju Dariju pokazal ki je prvi Bog.
Danijel je umrl u dobokoj starosti i velidu da mu je grob u Susi u Iranu. I još nešto treba reć, Danijela poštujedu i židi i muslimani (slično kaj i sa svetin Ilijon).
A kako svako židovsko ime ima nekvo značenje, Danijel znači – Bog je moj sudac. Eto.
M.K.