Sveti Nikola u Sincu

SINAC – Ma ni Sveti Nikola zaboravil Sinac, kakov zaboravil! A i kako će zaboravit kasu se i mali i veliki priredili i napeli čekat ga, pa ga evo pa ga ni. Ma i taburami su ga zvali i dozivali, čul je i borme došal jerbo i un voli tambure i pismu, milo mu bude. A prije njega stignali su i patrnjaci, u crnomu i, Bože nas slobodi, s crljenin rozima. I šibami. Al jin šibe nisu trebale, dica su bila prava.  

I unda je došal Sveti Nikola s punon vrićon darov. I dica su prilazila njemu, un bi ji vako ča pital, esu bili dobri, esu li slušali ćaću i mat, i tako to, pa bi ruku turnul u vriću i čagod jin dal. A bilo je i ne maće dice ka su se svega toga i bojala, ma su jin se i suze u očima zavrtile, imale su matere posla da ji osokolidu i do Svetoga Nikole dopeljedu.

Ni na tomu sve počelo ni stalo, dica su pripravila i priredbicu, svačesa lipoga su rekla, igrala, pivala, a taburaši su ji pratili. A za sve to je svoja leđa podmetnul i KUD-a Lipa.

Eto.

M.K.