Jutroske mraz kaj snig

OTOČAC – Viče naša baba Jule: - Esan li ja rekla, a? Esan li? A mi u kući svi mučimo kaj kurve. – Esan li ja rekla da je rano, da se ne bodedu paradejzeli, paprike, da se ne bodedu rožice u vrtlac? Esan li, a? – cveta naša baba. A mi i dalje mučimo, a ča moreno kad je baba u pravu. Al priznat joj to – bogu!

Jutroske na sam dan boga 1. maja osvanul mraz kaj snig. Ma sve se jutroske belilo, konda si perje rasipal po livadami i njivami. Da je zima, dost bi bilo.

-Kad je vičen: ne kupujte i ne sate, rano je, daaaa, ki babu sluša. Niki. Svi pametni. ... Eto van pameti, sredon ostavili vrpu novac na placi, pa sadaj jopet čekaj drugu sredu i kupuj. Konda si nove u bezdan bacil ... – pametuje baba. I jopet je u pravu, dopeljujedu  na malu placu ti kojekakovi pelcerov, a rožic, ma sve se šareni. To krsta mami, pa mu vratar ne da mira i kupi. Kupil ne kupil, ednako ti, bolje nimi ki nisu kupili, baren još imadu novce u žepu, a mi ki smo posadili lupaj se po glavi.

-A, baba, a kaćemo unda kupit i posadit? Sav svit je kupil i posadil, kako njimi tako i nami. – E, dobro veliš. Da se celi svit baca iz krova na glavu doli, i vi bi se bacali, eli? ... Pamet u glavu! Još more bit mraza, ne veli se badave da Telova mora zateć fažol u zemlji. A kad je Telova? Ima još do tadaj dani i dani. Pa sveta Sofija i ti ledeni sveci. Biće još studeni i mraza, pa vi vite. Sve van je to to globalno zetepljenje – bode nas pametne munjena baba Jule. I reći još ča. Najbolje mučat.

Jerbo jutroske je pal mraz kaj snig, bilo minus četira, najledeniji u Rvackoj. eto ti prolića, na!

I.B.